Pravih pozitivcnih rezultata moze da bude samo ako porodica pistigne materijalnu i emocionalnu stabilnost.
Skola je prepustena sama sebi.Treba da se pru lokalnim milicijama osnuju pisebna odeljenja strucnjaka(psihologa,pedagoga,inspektora,lekara) koji ce timski raditi sa roditeljima i skolom.
Skolski zakoni moraju da budu strozi i za roditelje i za ucenike.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 17 novembar 2010 15:52
brm
da li se nspm pretvara u službeni list
kakvi su vam ovo (i onaj prethodni - prikaz knjige) tekstovi..kakva je ovo kvazinauka?
u poređenju s kojim podacima i kojim periodom je kao došlo do porasta nasilja?
svi navedeni procenti su očigledno mnogo manji nego kad sam ja u doba Tite išao u školu... onda su tuče bile svakodnevne..a ukori su itekako delovali..
Preporuke:
0
0
3
sreda, 17 novembar 2010 16:24
1111
Povećanje nasilja u školi je projektovano i planirano poslednjom obrazovnom reformom koja je konačno sahranila srpsko školstvo.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 17 novembar 2010 17:03
Prosvetar
Kada bih hteo da uništim školstvo i ja bih donosio BAŠ ovakve zakone o obrazovanju i vaspitanju.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 17 novembar 2010 19:09
Prosvetar
Kaznjavanje dezurnih nastavnika kao resenje???????
E moj autore da znate kako je skolski sistem danas postavljen i jedan dan proveden u skoli bio bi vam dovoljan da shvatite koliko vam je resenje besmisleno.
Preporuke:
0
0
6
sreda, 17 novembar 2010 19:14
Siniša Stefanović
Zahtevam, kao roditelj dece u osnovnoj školi, i molim, kao ogorčeni građanin, administratora da ne cenzuriše ovaj komentar. Ako će da me tuže, samo napred. Će se tužimo.
Odgovor i rešenje za ovaj problem dao je Miljenko Dereta, inteligent opšte namene koji je doktorirao na femonenu "tindarija u teoriji bez obzira na praksu".
Citiram: Tek kad učenje o ljudskim pravima postane obavezno za sve učenike (a bogami i nastavnike) u školama i na univerzitetima dokazaćemo svoju iskrenu želju da se uklopimo u demokratski svet.
Gotov citat.
Izvor:
Miljenko Dereta
ponedeljak, 01. novembar 2010.
(Danas 29. 10. 2010)
http://www.nspm.rs/prenosimo/kostunica-da-odgovara-za-sve-sto-je-ucinio.html
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 18 novembar 2010 02:04
@brm
Tekstovi su ozbiljni i objektivni. Nekada bolji, nekada malo gori, ili manje dobri. Uglavnom su teorijski i dobro potkrepljeni, kao sto je i prikaz knjige prof. Vidojevića, na koji verovatno aludirate. A vi, ako vas mrzi da čitate, idite tamo gde ima manje slova i gde su sve sami istomišljenici kojima je uvek sve jasno.
Preporuke:
0
0
8
petak, 19 novembar 2010 00:14
Đole
Radim u srednjoj školi i mogu vam reći da je stanje katastrofalno. Od škole se traži da bude vaspitna ustanova a obrazovanje je očigledno manje bitno. Stanje je svake godine sve gore i gore. Deca nam nisu samo funkcionalno nepismena, ima i stvarno nepismenih koji su uspeli da dođu do srednje škole a što je najgore i završavaju je.
Komentar autora da je potrebno povećati kažnjavanje dežurnih profesora je stvarno smešno. Voleo bih da ga vidim kako bi preživeo jedan dan dežurstva u srednjoj školi a da pri tome nema nikakvih ovlašćenja niti instrumenata da bi imamo stvar pod potpunom kontrolom. Deci su data sva prava a ispunjavanje njihovih obaveza je krajnje nebitno. Učenici se izbacuju kroz prozor, reketiranje, droga, maltretiranja, ponižavanja a adekvatne kazne nema. Najčešće obrazloženje je da će prekršioci biti "strogo" kažnjeni ukorom direktora ili ukorom nastavničkog veća uz smanjenje ocene iz vladanja. Izgleda da će jedini kriterijum za izbacivanje iz škole biti kada se desi ubistvo. Šta uraditi kada profesor primeti da je đak očigledno pod uticajem narkotika, kad je koliko se sećamo pre par godina jedan profesor ostao bez posla kad je ukazao na takav problem.
Do prošle školske godine učenik bi bio izbačen iz škole sa preko 25 neopravdanih izostanaka, a sad do 35 neopravdanih je učenik primeran đak sa ocenom 5 iz vladanja.To znači da učenik bez ikakvih posledica može cele nedelje izostajati iz škole a da i dalje bude đak za primer. Zar je to taj vaspitni karakter škole a pri tome stimulišemo neodgovorno ponašanje. Kako ubediti đake da je pohađanje nastave najbitniji preduslov uspešnog školovanja.
Izgleda da je Ministarsvo Prosvete došlo na genijalnu ideju da reši problem sa nasiljem u školi tako što će deca što manje vremena provoditi u školi.
Pre par godina par učenika je obilo i opljačkalo našu školu, a dnevnici su ukradeni. Policija je našla počinioce i oni su izbačeni iz škole. Učenici se žale ministarsvu i bivaju vraćeni u školu. Svaki dalji komentar se suvišan.
Preporuke:
0
0
9
petak, 19 novembar 2010 00:29
Ala
@Sinisa Stefanovic
Tacno,sasvim ste u pravu.
Ponavljam-krivi su ishitreni,nepromisljeni,naucno neverifikovani potezi svih dosadasnjih ministara kulture- sto se tice promena udzbenika,metoda rada,pedagoskih postupaka,ukljucenja roditelja i drustva,odgovornosti cele zajednice u podizanje kvaliteta zivota, zdravlja,vaspitanja i obrazovanja mladih.
Do totalnog srozavanja bas ljudskih prava,pa i prava dece u Srbiji, dovele su bas, kako Vi lepo navedoste,te "tindarije" i te "sveznajuce" osobe poput Derete.
Da moze da oceni kvalitet svojih "nastupa" u misju bi se rupu sakrio.
Preporuke:
0
0
10
petak, 19 novembar 2010 11:17
prosvetarka
Eh, drage kolege, vidim da nas ovde ima dosta. Pridružujem se i ja, očajna, i bespomoćna.
Za početak, da podsetim da je drago nam Ministarstvo "zaboravilo" da donese Pravilnik o ocenjivanju učenika (a Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet je pre više od godinu dana), i tako, praktično, onemogućilo smanjivanje ocene iz vladanja (koja sada utiče na prosek i u osnovnoj školi-od šestog do osmog razreda). Procedura za kažnjavanje učenika sprovodi se po pravilima za vođenje upravnog postupka (živeo UNICEF!), sa sve pozivima svedocima, braniocima, saslušanjima, žalbama... Pitam se samo kada će se umešati i neki advokat. Rezultat: svi su primerni! O besmislenosti ovakvog ishoda ne vredi pričati.
S druge strane, odgovornost se prebacuje na nastavnika i školu, a oduzima im se bilo kakvo sredstvo delovanja (NE mislim na bilo kakvu fizičku silu, ne daj Bože, i PROTIVIM se fizičkom kažnjavanju učenika u školi!!!) Nevolja sa svim programima je što polaze od diskutabilne pretpostavke da su svi ljudi dobri, da sva deca žele da uče, da svi roditelji žele da sarađuju sa školom, da će svaki nasilnik promeniti ponašanje, ako mu se uputi neka lepa reč... Kroz ovakve utopijske stavove ne čuju se dobro vapaji onih roditelja i učenika koji traže svoja osnovna prava, a to je efikasna zaštita od nasilja.
Naš najveći problem jeste što nema jasnih i adekvatnih posledica za kršenje školskih i društvenih pravila, ili, još gore, što i kad se potrudimo da jasno ukažemo na neprihvatljivost nekog ponašanja, bivamo osramoćeni (intervencijama inspekcije, ministarstva, roditelja... kojima se naše odluke poništavaju). Ponekad mislim da je manja šteta ne preduzimati ništa.
Ovome bih dodala i zapažanje da su maloletnici na isti način tretirani i van škole: za njih ne važi zakon, njima policija ne sme ništa... I sve dok se ne budu jasno i dosledno sprovodile mere protiv njih (ili njihovih roditelja, koji su od dece napravili prave male razbojnike), nasilje i kriminal biće u porastu. U školi i van nje.
.jpg)
Skola je prepustena sama sebi.Treba da se pru lokalnim milicijama osnuju pisebna odeljenja strucnjaka(psihologa,pedagoga,inspektora,lekara) koji ce timski raditi sa roditeljima i skolom.
Skolski zakoni moraju da budu strozi i za roditelje i za ucenike.
kakvi su vam ovo (i onaj prethodni - prikaz knjige) tekstovi..kakva je ovo kvazinauka?
u poređenju s kojim podacima i kojim periodom je kao došlo do porasta nasilja?
svi navedeni procenti su očigledno mnogo manji nego kad sam ja u doba Tite išao u školu... onda su tuče bile svakodnevne..a ukori su itekako delovali..
E moj autore da znate kako je skolski sistem danas postavljen i jedan dan proveden u skoli bio bi vam dovoljan da shvatite koliko vam je resenje besmisleno.
Odgovor i rešenje za ovaj problem dao je Miljenko Dereta, inteligent opšte namene koji je doktorirao na femonenu "tindarija u teoriji bez obzira na praksu".
Citiram: Tek kad učenje o ljudskim pravima postane obavezno za sve učenike (a bogami i nastavnike) u školama i na univerzitetima dokazaćemo svoju iskrenu želju da se uklopimo u demokratski svet.
Gotov citat.
Izvor:
Miljenko Dereta
ponedeljak, 01. novembar 2010.
(Danas 29. 10. 2010)
http://www.nspm.rs/prenosimo/kostunica-da-odgovara-za-sve-sto-je-ucinio.html
Komentar autora da je potrebno povećati kažnjavanje dežurnih profesora je stvarno smešno. Voleo bih da ga vidim kako bi preživeo jedan dan dežurstva u srednjoj školi a da pri tome nema nikakvih ovlašćenja niti instrumenata da bi imamo stvar pod potpunom kontrolom. Deci su data sva prava a ispunjavanje njihovih obaveza je krajnje nebitno. Učenici se izbacuju kroz prozor, reketiranje, droga, maltretiranja, ponižavanja a adekvatne kazne nema. Najčešće obrazloženje je da će prekršioci biti "strogo" kažnjeni ukorom direktora ili ukorom nastavničkog veća uz smanjenje ocene iz vladanja. Izgleda da će jedini kriterijum za izbacivanje iz škole biti kada se desi ubistvo. Šta uraditi kada profesor primeti da je đak očigledno pod uticajem narkotika, kad je koliko se sećamo pre par godina jedan profesor ostao bez posla kad je ukazao na takav problem.
Do prošle školske godine učenik bi bio izbačen iz škole sa preko 25 neopravdanih izostanaka, a sad do 35 neopravdanih je učenik primeran đak sa ocenom 5 iz vladanja.To znači da učenik bez ikakvih posledica može cele nedelje izostajati iz škole a da i dalje bude đak za primer. Zar je to taj vaspitni karakter škole a pri tome stimulišemo neodgovorno ponašanje. Kako ubediti đake da je pohađanje nastave najbitniji preduslov uspešnog školovanja.
Izgleda da je Ministarsvo Prosvete došlo na genijalnu ideju da reši problem sa nasiljem u školi tako što će deca što manje vremena provoditi u školi.
Pre par godina par učenika je obilo i opljačkalo našu školu, a dnevnici su ukradeni. Policija je našla počinioce i oni su izbačeni iz škole. Učenici se žale ministarsvu i bivaju vraćeni u školu. Svaki dalji komentar se suvišan.
Tacno,sasvim ste u pravu.
Ponavljam-krivi su ishitreni,nepromisljeni,naucno neverifikovani potezi svih dosadasnjih ministara kulture- sto se tice promena udzbenika,metoda rada,pedagoskih postupaka,ukljucenja roditelja i drustva,odgovornosti cele zajednice u podizanje kvaliteta zivota, zdravlja,vaspitanja i obrazovanja mladih.
Do totalnog srozavanja bas ljudskih prava,pa i prava dece u Srbiji, dovele su bas, kako Vi lepo navedoste,te "tindarije" i te "sveznajuce" osobe poput Derete.
Da moze da oceni kvalitet svojih "nastupa" u misju bi se rupu sakrio.
Za početak, da podsetim da je drago nam Ministarstvo "zaboravilo" da donese Pravilnik o ocenjivanju učenika (a Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet je pre više od godinu dana), i tako, praktično, onemogućilo smanjivanje ocene iz vladanja (koja sada utiče na prosek i u osnovnoj školi-od šestog do osmog razreda). Procedura za kažnjavanje učenika sprovodi se po pravilima za vođenje upravnog postupka (živeo UNICEF!), sa sve pozivima svedocima, braniocima, saslušanjima, žalbama... Pitam se samo kada će se umešati i neki advokat. Rezultat: svi su primerni! O besmislenosti ovakvog ishoda ne vredi pričati.
S druge strane, odgovornost se prebacuje na nastavnika i školu, a oduzima im se bilo kakvo sredstvo delovanja (NE mislim na bilo kakvu fizičku silu, ne daj Bože, i PROTIVIM se fizičkom kažnjavanju učenika u školi!!!) Nevolja sa svim programima je što polaze od diskutabilne pretpostavke da su svi ljudi dobri, da sva deca žele da uče, da svi roditelji žele da sarađuju sa školom, da će svaki nasilnik promeniti ponašanje, ako mu se uputi neka lepa reč... Kroz ovakve utopijske stavove ne čuju se dobro vapaji onih roditelja i učenika koji traže svoja osnovna prava, a to je efikasna zaštita od nasilja.
Naš najveći problem jeste što nema jasnih i adekvatnih posledica za kršenje školskih i društvenih pravila, ili, još gore, što i kad se potrudimo da jasno ukažemo na neprihvatljivost nekog ponašanja, bivamo osramoćeni (intervencijama inspekcije, ministarstva, roditelja... kojima se naše odluke poništavaju). Ponekad mislim da je manja šteta ne preduzimati ništa.
Ovome bih dodala i zapažanje da su maloletnici na isti način tretirani i van škole: za njih ne važi zakon, njima policija ne sme ništa... I sve dok se ne budu jasno i dosledno sprovodile mere protiv njih (ili njihovih roditelja, koji su od dece napravili prave male razbojnike), nasilje i kriminal biće u porastu. U školi i van nje.